Платформа са више-степена{1}}-слободе је мехатронички уређај способан за сложено просторно кретање. Кроз координисану контролу више независних оса, симулира транслационо, ротационо или комбиновано кретање објеката у тродимензионалном простору. Његова основна вредност лежи у превазилажењу ограничења традиционалних фиксних платформи, пружајући веома флексибилна решења за кретање за индустрије као што су индустрија, научна истраживања и забава.
Технички, платформа са више-степена{1}}-слободе се обично састоји од четири компоненте: механичке структуре, погонског система, сензора и контролног система. Механичка структура користи актуаторе као што су хидраулични цилиндри, електрични актуатори или серво мотори, у комбинацији са прецизним шаркама или кугличним зглобовима да би се формирао кинематски ланац. Погонски систем обезбеђује снагу, док високо{5}}прецизни кодери и инерцијалне мерне јединице обезбеђују-податке о положају и положају у реалном времену. Управљачки систем користи алгоритме за израчунавање путање циља и прецизно координирање кретања сваког степена слободе. У зависности од броја степена слободе, платформе се могу категорисати као три-степена--слободе (као што су нагиб, скретање и подизање), шест-степена--слободе (покривају превод у Кс/И/З платформи чак и више од три ак и више ак димензије.
Сценарији примене ових платформи су изузетно широки. У области ваздухопловства, симулатори летења са шест-степена{2}}-слободе могу реално да рекреирају турбуленцију и маневре авиона у ваздушним струјама. У аутомобилској индустрији, вибрациони столови са више-степена--слободе се користе за тестирање издржљивости возила. Роботи за медицинску рехабилитацију користе више-димензионално кретање како би помогли пацијентима да поврате функцију зглобова. Чак се и динамична седишта у тематским парковима ослањају на технологију са више-степена{12}}-слободе да би створили импресивно искуство.
Са порастом паметне производње и метаверзума, платформе са више-степена{1}}-слободе се развијају ка високој прецизности, малом кашњењу и интелигенцији. У будућности, они неће само премостити виртуелни и стварни свет, већ ће такође постати кључни технолошки покретач за истраживање микроскопског света (као што су хируршки роботи) или макро-инжењеринга (као што су симулације склапања свемирске станице), играјући незаменљиву улогу у ширењу граница људске активности.
